Istobenska krava — kupiti ili prodati

Istorija rase: Istobenska krava je jedinstven predstavnik ruskog stočarstva, uspešan kako u mlečnoj, tako i u mesnoj produktivnosti. Poreklo istobenske rase usko je povezano sa Kirovskom oblasti (ranije Vjatka gubernija). Uzgoj rase započeo je krajem XIX – početkom XX veka u području naselja Istoben, gde se nalazio veliki mlekar. Cilj selekcionera bio je poboljšanje lokalnog goveda, poznatog kao Velikoruska rasa, križanjem sa najboljim stranim i domaćim rasama. Krajem XIX i početkom XX veka započet je uvoz Holmogorske i Švicarske rase. Kasnije im je pridodata Jaroslavska rasa. U 1936-1937. godini vršeno je ograničeno križanje sa Istočnofrizijskom rasom. Važno je napomenuti da ova križanja nisu drastično promenila produktivnost lokalnog goveda, već su samo poboljšala pojedine karakteristike. Glavni fokus bio je na tome da se mleko učini masnijim. Godine 1935. otvorena je matična knjiga Istobenske rase, a zvanično priznanje dobila je 1943. godine. Razvoj rase odvijao se u uslovima povoljne hranidbene osnove (poplavne livade u dolinama reka Vjatka i Moloma) i razvijene infrastrukture za preradu mlečnih proizvoda. Međutim, u narednim decenijama, zbog konkurencije sa produktivnijim mlečnim rasama, broj Istobenskih krava značajno se smanjio. U sadašnje vreme očuvanje rase vrši se u okviru specijalnih matičnih gazdinstava Kirovskog okruga, gde se koriste metode autbredinga i umerenog inbreedinga za očuvanje vrednih linija. Eksterijer: Istobenska krava je srednje veličine i karakteriše se čvrstim i kompaktnim telesnim sklopom. Ove životinje imaju izražene mlečne osobine, što ih čini univerzalnim za obe produktivne sfere — mlečnu i mesnu. Glava krava istobenske rase je dovoljno gruba, sa izduženom njuškom. Vrat je tanak, sa malim naborima. Grudi su duboke i duge, ali ne previše široke, što malo ograničava njihovu mlečnu produktivnost u poređenju sa drugim rasama. Greben ovih krava je uzak i srednje visine. Leđa i slabine imaju dobru dužinu, dajući telu krave proporcionalan izgled. Zadnjica životinja je dugačka, dovoljno široka u području butina, ali se malo sužava kod sedalnih kvrga. Noge su obično nedovoljno dobro postavljene, jer se javljaju takvi defekti kao što su krave ili sablastne noge i podkolenice.